Миле Петровић рођен је 1954. године у Белој Паланци. Дипломирао је 1979. године на Техничком факултету у Приштини, одсек електроника и телекомуникације. Магистрирао је 1988. године на Електронском факултету у Нишу одбраном магистарског рада: “Један нов нумерички метод за решавање тракастих водова“, а докторирао 1995. године, одбраном докторске дисертације: “Прилог анализи динамичког опсега камере са посебним освртом на камере високе резолуције“. Боравио је на стручним усавршавањима у Енглеској и Швајцарској. Служи се енглеским и руским језиком. Редовни је члан Европске академије наука и Српске академије иновационих наука.
Од 1979. до 1989. године у Телевизији Приштина радио као инжењер почетник, техничко вођство и главни инжењер одржавања. Од 1989. до 1999. године у Радио Телевизији Србије (радио телевизија Приштина) радио је као технички директор телевизије Приштина и помоћник техничког директора Радио телевизије Србије. Године 1990. изабран за предавача на Електротехничком факултету Универзитета у Приштини, 1995. додине за доцента, 2001. године за ванредног професора, а 2006. године за редовног професора за начну област телекомуникације и информациони системи, односно за ужу научну област телевизијска техника. Од 2002. до 2009. године, на Факултету техничких наука у Косовској Митровици обављао је дужност шефа катедре за електронику, аутоматику, телекомуникације и информатику. Од 2006. до 2009. године, председник је Стручног Већа за техничко технолошке науке на Универзитету у Косовској Митровици. Од 2006. до 2009.године, члан је Сената Универзитета у Косовској Митровици. Од 2000. до 2003. године радио је у Немачкој на развојним пројектима електромобила, где је за проналазак “Аутоматски пуњач са процесорском контролом“ 2003. године добио Златну плакету од стране Савеза проналазача и аутора техничких унапређења града Београда. Реализовао је преко 20 стручна пројекта из области телевизијске технике. За реализоване пројекте Покретна мини репортажна кола и Електронска монтажа помоћу ПС рачунара, 1993. и 1996. године добио је две годишње награде Радио Телевизије Србије. Од 1996. године, члан је међународног удружење SMPT (Society of Motion Picture and Television Engineers), са седиштем у Los Angelesu. Био је члан скоро свих техничких комисија Југослованске радио телевизије у СФРЈ и СРЈ и члан ЈУВАРТ-а. Резензент је у 4 часописа са Impact фактором. Завршио је три интернационална курса из области телевизијске технике у Лондону: Chyron 4, Camera Bosh KCA100 и Betacam CVC-5 camera. Има реализована и заштићена два патента: Серијска сабирница за контролу и управљање већим бројем дислоцираних уређаја и Аутоматски пуњач са процесорском контролом. Аутор је два универзитетска уџбеника, 4 практикума и преко 100 научних радова који су објављени у међународним часописима и саопштени на конференцијама.