Spinner

Документ се учитава

ВИШЕР

Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија

Београд

Академске информације

Академски календар

Школска година траје од 1. октобра до 30. септембра и подељена је на два семестра, летњи и зимски. Почетак зимског семестра је 1. октобра. Зимски семестер траје до средине јануара. Летњи семестер почиње крајем фебруара или почетком марта. Летњи семестер траје до почетка или средине јуна. У току школске године постоји пет испитних рокова: јануарски, фебруарски, јунски, септембарски, октобарски. У току летње паузе, од средине јула до краја августа ВИШЕР по правилу не ради, а запослени су на колективном годишњем одмору. Детаљне информације везане за важне датуме у току школске године можете наћи на следећем линку.

ЕСПБ систем

У ВИШЕР је примењен European Credit Transfer and Accumulation System (ЕЦТС или ЕСПБ на српском језику) као систем изражавања обима предмета, а самим тим и студија, односно студијских програма. ЕЦТС представља систем нумеричког изражавања, односно вредновања рада који студент треба да уложи у стицање знања, способности и вештина предвиђених студијским програмом, односно конкретним наставним предметом. Имајући у виду да је Република Србија потписница Болоњске декларације, Законом о високом образовању је прописано да је примена ЕСПБ система обавезна за све акредитоване високошколске установе у Републици Србији. У ВИШЕР се реализују две врсте студија – струковне студије и кратки програми студија. Сваки предмет који се налази у оквиру било ког акредитованог студијског програма струковних студија или кратког програма студија исказан је, односно вреднован је одређеним бројем ЕЦТС кредита. Струковне студије у ВИШЕР се реализују на два нивоа - основне струковне студије и мастер струковне студије..Обим сваког степена и врсте студија се изражава збиром ЕЦТС кредита. Обим студијског програма представља збир ЕЦТС кредита које носе предмети од којих се састоји тај студијски програм, а које студент мора положити да би савладао студијски програм, односно да би стекао диплому. Основне студије имају обим од 180 ЕЦТС кредита, а мастер студије имају обим од најмање 120 ЕЦТС кредита, када је студент претходно остварио 180 ЕЦТС кредита на основним студијама. Кратки програми студија имају обим од најмање 30, а највише 60 ЕЦТС кредита. На основним и мастер студијама једна година студија одговара збиру од 60 ЕЦТС кредита, што значи да основне струковне студије редовно трају три године, док мастер струковне студије редовно трају две године. Збир од 60 ЕЦТС кредита одговара просечном укупном ангажовању студента током једне школске године у обиму од 40 радних часова током радне недеље. За стицање једног ЕЦТС кредита потребно да студен уложи просечно између 25 и 30 сати рада. Укупно ангажовање студената приликом савлађивања студијског програма или кратког програма студија састоји се од активне наставе (предавања, вежбе, практична настава, семинари...), али и од самосталног рада студента, затим колоквијума, испита, израде завршних радова, добровољног рада у локалној заједници и других видова ангажовања, зависно од садржине предмета. Година студија у ВИШЕР се састоји од два семестра, па један семестар најчешће има просечан обим од 30 ЕЦТС кредита. Један од основних принципа којима се ВИШЕР руководила приликом дефинисања студијских програма јесте да студенту буде пружен значајан степен слободе избора предмета, како би студент, у мери у којој то омогућавају стандарди за акредитацију, могао да прилагоди студијски програм својим интересовањима. То је подразумевало да се постигне уједначеност обима највећег броја предмета и радног оптерећења студената на највећем броју предмета, а самим тим и уједначен број ЕЦТС кредита који је додељених предметима. Као последица тога, највећи број предмета на основним студијама носи по 6 ЕЦТС кредита. Мањи број предмета носе 4 ЕЦТС кредита (Енглески језик, Немачки језик и Стручна пракса), односно 7 ЕЦТС кредита (Електротехника и Инжењерска математика), односно 8 ЕЦТС кредита (Завршни рад). На мастер студијама, највећи број предмета носи по 8 ЕЦТС кредита. Мањи број предмета носе 6 ЕЦТС кредита (Методе истраживања, Методика наставе електротехнике и рачунарства, Предузетништво и подстицаји у области електротехнике и рачунарства, Регулатива електронских комуникација, Стручна пракса 1 и Стручна пракса 2), односно 16 ЕЦТС кредита (Мастер рад).

Оцењивање

Коначна оцена знања студента из сваког предмета утврђује се на испиту. Наставник на почетку наставе упознаје студенте са програмом предмета, облицима активне наставе, предиспитним активностима и обавезама и начином њиховог вредновања, садржајем испита, структуром укупног броја поена који се стичу кроз предиспитне обавезе и на испиту, ондносно са начином формирања коначне оцене. Наставници и сарадници који су задужени за одређени предмет континуирано прате и вреднују рад студената у савладавању појединог предмета. Успешност студента у савлађивању предмета се изражава поенима. Испуњавањем предиспитних обавеза и активности и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена. У тих 100 поена предиспитне обавезе и активности учествују са најмање 30, а највише 70 поена. У складу са одговарајућим акредитованим наставним планом и студијским програмом, наставник који је задужен за одређени предмет утврђује сразмеру поена стечених преко предиспитних активности и обавеза и на испиту. После испуњавања свих обавезних услова који се тичу предиспитних обавеза, студент може да приступи полагању испита. Најчешћи услов који се односи на предиспитне обавезе и без кога студент не може приступити полагању испита на највећем броју предмета јесте то да је студент урадио најмање 80% лабораторијских вежби. Након што студент испуни све предиспитне и испитне обавезе на одређеном предмету, наставник који је задужен за тај предмет (или испитна комисија) оцењује успех студента на том предмету према следећој скали:

  • до 50 поена – оцена 5 (студент није положио),
  • од 51 до 60 поена – оцена 6 (довољан),
  • од 61 до 70 поена – оцена 7 (добар),
  • од 71 до 80 поена – оцена 8 (врло добар),
  • од 81 до 90 поена – оцена 9 (одличан),
  • од 91 до 100 поена – оцена 10 (одличан-изузетан).

Приликом утврђивања коначне оцене, број поена који није цео број се заокружује на први већи цео број. Сваки од предмета има своју страницу на сајту ВИШЕР са детаљним описом тог предмета, који садржи и информацију о томе колико највише поена на основу којих се гради завршна оцена на том предмету носи одређена предиспитна или испитна обавеза. Преглед и претраживање свих предмета могући су и у оквиру Каталог курсева.

© 2019 Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија, Београд
Војводе Степе 283, office@viser.edu.rs, +381 11 2471 099