Сви словенски језици воде порекло из језичке заједнице која се служила прасловенским језиком. Због кретања Словена у три правца, из некада јединственог прасловенског језика развиле су се три језичке групе:
Прво словенско писмо била је глагољица, али ју је у крајевима где су живели словени убрзо заменила ћирилица (југо-исток европе и исток) и латиница (централна Европа). У Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској се говори веома сличним језицима који се према неким лингвистима сматрају истим полицентричним језиком, док се у званичним употребама користе називи попут српски језик, хрватски језик, бошњачки језик итд. Становници ових земаља се веома добро разумеју и у разговору није потребан преводилац.