Циљ:Упознавање са принципима и техникама које се користе у савременим комункационим системима. Разумевање предности и недостатака/ограничења различитих техника анализе, обраде и преноса телекомуникационих сисгнала, њихових карактеристика и области примене.
Исход:По завршетку курса студенти ће знати које технике се користе у модерним телекомуникационим системима, због чега се користе, и на којим принципима су засноване. Биће упознати са основним и неким специфичним/напредним деловима комуникационих система као и са тенденцијама развоја комуникационих технологија и услуга.
Садржај предмета
Теоријска настава:
Уводно предавање: значај телекомуникација, основни појмови, дефиниције и терминологија.
Теорија информација. Компресија.
Опис и анализа сигнала и система у временском и фреквенцијском домену.
Дигитализација сигнала.
Пренос дигиталног сигнала.
Аналогне и дигиталне модулације.
Провера знања – колоквијум.
Бежичне комуникације.
Оптичке комуникације.
Комуникације преко металних проводника.
Заштитно кодовање.
Технике мултиплексирања и вишеструког приступа.
Технологије за приступ Интернету.
Провера знања –колоквијум.
Преглед трендова развоја комуникационих технологија и услуга.
Практична настава:
Вежбе у лабораторији прате програм теоријске наставе. Користе се симулације у софтверским алатима/програмима и уређаји и опрема опште или специфичне намене као што су осцилоскопи, модули за модулације, анализатор спектра, ОТДР...
Литература
П. Иваниш, В. Благојевић, Увод у дигиталне телекомуникације, Академска мисао, 2020
М. Дукић, Приципи телекомуникација, Академска мисао, Београд, 2014.
С. Маринковић, А. Зековић, И. Павловић, М. Нешић: Телекомункације, приручник за лабораторијске вежбе, ВИШЕР, 2020.
